Author Archives: Administrator

Криминалци злоупотребљавају Гугл АдСенс да би натерали кориснике да кликну на огласе

Безбедносни истраживачи компанија Суцури и Малвербајтс открили су две кампање у којима се користе хаковани и лажни веб сајтови за приказивање Гугл огласа како би се корисници преварили да кликну на њих, и тако донесу зараду криминалцима.

У обе кампање, које нису повезане, криминалци злоупотребљавају Гугл АдСенс који омогућава власницима веб сајтова да убацују огласе на своје сајтове.

Прву кампању открили су истраживачи из фирме Суцури који су били позвани да спроведу истрагу о бројним хакованим сајтовима чији је садржај прекриван огромним огласима.

Власници ових веб сајтова покушавали су да открију како су се ови огласи појавили. Хакери су компромитовали веб сајтове и или ручно убацивали Јаваскрипт код у изворни код веб сајта или су мењали кључне ЦМС фајлове да би се Јаваскрипт код учитавао аутоматски.

Хакери нису циљали неку одређену платформу, већ су компромитовали WоркдПресс, Јоомла, Магенто и статичке ХТМЛ сајтове.

У неким случајевима, хакери су изгледа морали да компромитују и WордПресс налог, јер је малициозни код додат сајту помоћи виџета, а не изменом изворних фајлова.

Према стручњацима компаније Суцури, гигантски огласи појављују се и на мобилним и на десктоп верзијама сајтовима, а хакери користе систем за филтрирање да би приказивали огласе само правим корисницима.

Због агресивних техника које хакери користе да би приказивали ове огласе, ако би Гугл казнио неког, то би био легитимни власник сајта јер је сваки издавач одговоран за садржај сајта на коме се налази њихов огласни код.

Другу кампању открили су стручњаци компаније Малвербајтс. У ову кампању нису укључени хаковани веб сајтови, већ се кампања ослања на сумњиве блогове који повлаче садржај са легитимних сајтова.

Криминалци користе различите блацк хат СЕО технике да би преварили Гугл и друге претраживаче који треба да рангирају ове сајтове изнад других.

Помоћи система за филтрирање саобраћаја, криминалци одвајају праве кориснике од ботова претраживача, и кориснике који стижу на сајтове преко преумеравања или ручно укуцавањем УРЛ-а.

Ботови и корисници који сами укуцавају адресу видеће блог, али корисницима који на сајт стигну преко преусмеравања, блог ће бити сакривен јер ће бити прекривен лажним порнографским порталом.

Корисници који покушају да пусте неки порно филм, несвесно ће кликнути на сакривени оглас.

Дакле, корисници који уопште нису желели да посете порнографски сајт најпре ће пустити непостојећи видео а тако ће уствари кликнути на сакривени оглас.

Оперативни систем Линукс обележава 25 година постојања

Линукс (изворно: Linux) оперативни систем, тачније кернел или језгро тог оперативног система, данас прославља 25 година постојања.

Фотографија: Мтелин, Фликр

25. августа 1991. године, америчко-фински програмер Линус Торвалдс на интернету је објавио легендарну поруку у којој је најавио пројекат, тврдећи да му је Линукс “само хоби и да неће бити велики као ГНУ”. Исте је године на интернету објавио изворни код и позвао програмере да му се придруже у развоју.

Како пише Арс Тецхница, уочи 25. годишњице, Линукс Фоундатион објавила је извештај који анализира посао који је у протеклих десет година на развоју језгра одрадило више од 13.500 девелопера, као и најновије трендове у коришћењу.

Преко 13.500 девелопера из више од 1.300 фирми

Линукс је данас далеко већи и професионалнији него што је то његов зачетник могао да претпостави. На Линуксу је огроман део интернет инфраструктуре, корпоративних дата центара, интернет стрраница, на њему се врти најраширенији мобилни оперативни систем Андроид и готово сви најбржи суперрачунари на свету.

Француска полиција је уштедела милионе долара тако што је комплетну рачунарску инфраструктуру с Мицрософт Њиндоњса пребацила на Убунту Линукс/Дебиан ОС, који на својим рачунарима има десетине милиона људи.

Импресивна листа компанија

Самим тим, више од 13.500 девелопера у више од 1.300 компанија допринело је развоју Линукс језгра, откако је Гит омогућио детаљно праћење. Од последњег извештаја, око пет хиљада девелопера из 400 компанија је дало свој допринос развоју, половина њих по први пут.

У Топ 10 компанија који подржавају развој Линукс кернела је доста импресивна листа коју чине Интел, Ред Хат, Самсунг, СУСЕ, ИБМ, Ренесас, Гоогле и многи други.

На јуче отвореној конференцији ЛинуксЦон НА у Торонту, извршни директор Линукс Фоундатиона Џим Землин је казао да је “Линукс најуспешнији софтверски пројекат у историји”. Землин је истакао да није само импресивно прихватање Линукса, него и темпо којим се развијао. “10.800 додатих линија кодова, 5.300 уклоњених илнија кодова, 1.800 измењених линија кодова, свакога дана, 365 дана у години сваке године, и темпо се и даље убрзава”, казао је.

Све мање волонтера, све више професионалаца

О расту његове важности можда најбоље сведочи чињеница да је Линукс постепено с волонтера прешао, на премоћни удео плаћених девелопера који раде на развоју. Према извештају фондације, волумен доприноса њиховом развоју од стране наплаћених добровољаца у паду је већ годинама.

У 2012. години, девелопера који су волонтерски развијали Линукс било је 14,6 одсто, у 2014. години 11,8 одсто, а према последњим подацима, удео неплаћених девелопера данас износи 7,7 одсто. Како пише Арс Тецхница, разлози таквог пада су многобројни, али онај одлучујући вероватно је крајње једноставан: потражња за таквим девелоперима је огромна, па свако ко зна да кодира неће имати проблема с проналаском плаћеног посла.

Извор: Телеграм

Потребно одредити стратешке циљеве у ИТ заједници

Једна од ствари коју би можда могли да урадимо као ИТ заједница је да одредимо који су нам стратешки циљеви и да можда креирамо више кадрова у областима које ће бити просперитетне у наредних 10 или 20 година”, навео је Божиновић гостујући у Дневнику РТС-а.

Истакао је да је компанија “Фрејм” глобална компанија са партнерима широм света и да је устаљена пракса у последњих пет или десет година да компаније које настану на разним местима некако заврше са својим главним одељењем у Калифорнији.

“Разлог за то је велика концентрација квалитетних људи са искуством који су већ урадили сличну ствар”, рекао је Божиновић.

Додаје да се тренутно налазимо у процесу праве револуције.

“Првих 20-25 година ИТ-а су се компаније организовале да користе рачунаре на нама свима познат начин. Свако има рачунар, свако има лаптоп. Сад долази до неке следеће итераиције свега тога и то су клауд технологије. Тренутно, било шта што има везе са клаудом, инжињер за инфраструктуру, бекенд инжењер, неко ко се бави обрадом података на великој скали може да буде сигурљан да ће имати квалитетан посао у наредних пар деценија”, истиче Божиновић.

Верује да нама не фале само ИТ програмери већ сматра да би ИТ требало да постане нормалан део живота за све људе.

“Било да се радо о јавној управи, куповини… Ту постоји потреба за људима који довољно разумеју ИТ али сами не програмирају. У стању су да те производе подржавају и објашњавају како они раде неким другим људима који су за то мање склони”, каже Божиновић и додаје да би информатика требало у школама да се учи од првог разреда основне школе.

“Фрејм” је компанија која омогућава да сав софтвер који је у последњих 15 или 20 година био коришћен на рачунарима пређе у клауд и да може да се користи са било којег рачунара, истовремено с неког таблета или телефона.

“Тренутно смо у фази преласка на неку другу ИТ револуцију у којој се сви ти сервиси преласком у клауд много лакше дистрибуирају и компаније које их користе постају продуктивније”, истиче Божиновић.

Наводи да компанија има одељак у Србији са тимомо од укупно 45 људи. Како је рекао, на нивоу Управног одбора је донета одлука да се значајно повећа инвестиција у Србији.

“У следећих 18 месеци очекујемо да запослимо педесетак стручњака. То би били програмери али истовремено људи који би се бавили производом и подршком корисника”, каже Божиновић.

Извор: РТС