МСИ објавио своју ГТИКС 1060 АРМОР 6Г ОЦ графичку карту

Са оверклокованим језгром, дуал ТОРИКС вентилаторимна и базирана на EНВИДИЈА Пакал архитектури, МСИ ГФорс ГТИКС 1060 АРМОР 6Г ОЦ графичка карта је сада досупна на тржишту. Нова ОЦ едиција има Боост радни такт од 1759 мегахерца, уз базни такт од 1544 мегахерца.

Картицу одликује 1280 КУДА језгара, а користи осмопински конектор за напајање. За хлађење, поменути ТОРИКС вентилатори максимизују проток и дисперзију ваздуха на доле, ка проводнику топлоте испод њих. ГПУ има и МСИ ЗироФрозр технологију, која елиминише буку вентилатора, тако што их зауставља у ситуацијама када нема оптерећења.

МСИ ГФорс ГТИКС 1060 АРМОР 6Г ОЦ графичка карта има три Дисплеј Порт 1.4 излаза, ХДМИ 2.0б порт и ДВИ-Д Дуал-Линк порт. Овај 6 гигабајтни модел има препоручену малопродајну цену од 270 долара.

Иѕвор: Гуру 3Д

Сигејт представио ССД највећег капацитета – чак 60 терабајта

ССД уређаји великог капацитета у потрошачкој електроници крећу се око 1 терабајта, а чак и они највећи који се могу пронаћи на тржишту, четири пута су мањи од монструма који је представио Сигејт (изворно: Seagate). 60 терабајта САС ССД је масиван по свим стандардима и то је службено ССД са највећим капацитетом на свету. Сигејт истиче да дриве може складиштити око 400 милиона фотографија типичних за неке социјалне платформе или око 12.000 ДВД филмова.

За сада, диск је развијен као део Сигејт Дата Центар портфолиа, што значи да је намењен употреби у пословним и дата центрима, а не баш за складиштење ваше кућне мултимедије. Цена је овде најмање битна, а ради поређења Самсунг-ов 15 терабајта ССД кошта 10.000 долара, а Сигејт ће званично овог рекордера лансирати некад следеће године.

Оперативни систем Линукс обележава 25 година постојања

Линукс (изворно: Linux) оперативни систем, тачније кернел или језгро тог оперативног система, данас прославља 25 година постојања.

Фотографија: Мтелин, Фликр

25. августа 1991. године, америчко-фински програмер Линус Торвалдс на интернету је објавио легендарну поруку у којој је најавио пројекат, тврдећи да му је Линукс “само хоби и да неће бити велики као ГНУ”. Исте је године на интернету објавио изворни код и позвао програмере да му се придруже у развоју.

Како пише Арс Тецхница, уочи 25. годишњице, Линукс Фоундатион објавила је извештај који анализира посао који је у протеклих десет година на развоју језгра одрадило више од 13.500 девелопера, као и најновије трендове у коришћењу.

Преко 13.500 девелопера из више од 1.300 фирми

Линукс је данас далеко већи и професионалнији него што је то његов зачетник могао да претпостави. На Линуксу је огроман део интернет инфраструктуре, корпоративних дата центара, интернет стрраница, на њему се врти најраширенији мобилни оперативни систем Андроид и готово сви најбржи суперрачунари на свету.

Француска полиција је уштедела милионе долара тако што је комплетну рачунарску инфраструктуру с Мицрософт Њиндоњса пребацила на Убунту Линукс/Дебиан ОС, који на својим рачунарима има десетине милиона људи.

Импресивна листа компанија

Самим тим, више од 13.500 девелопера у више од 1.300 компанија допринело је развоју Линукс језгра, откако је Гит омогућио детаљно праћење. Од последњег извештаја, око пет хиљада девелопера из 400 компанија је дало свој допринос развоју, половина њих по први пут.

У Топ 10 компанија који подржавају развој Линукс кернела је доста импресивна листа коју чине Интел, Ред Хат, Самсунг, СУСЕ, ИБМ, Ренесас, Гоогле и многи други.

На јуче отвореној конференцији ЛинуксЦон НА у Торонту, извршни директор Линукс Фоундатиона Џим Землин је казао да је “Линукс најуспешнији софтверски пројекат у историји”. Землин је истакао да није само импресивно прихватање Линукса, него и темпо којим се развијао. “10.800 додатих линија кодова, 5.300 уклоњених илнија кодова, 1.800 измењених линија кодова, свакога дана, 365 дана у години сваке године, и темпо се и даље убрзава”, казао је.

Све мање волонтера, све више професионалаца

О расту његове важности можда најбоље сведочи чињеница да је Линукс постепено с волонтера прешао, на премоћни удео плаћених девелопера који раде на развоју. Према извештају фондације, волумен доприноса њиховом развоју од стране наплаћених добровољаца у паду је већ годинама.

У 2012. години, девелопера који су волонтерски развијали Линукс било је 14,6 одсто, у 2014. години 11,8 одсто, а према последњим подацима, удео неплаћених девелопера данас износи 7,7 одсто. Како пише Арс Тецхница, разлози таквог пада су многобројни, али онај одлучујући вероватно је крајње једноставан: потражња за таквим девелоперима је огромна, па свако ко зна да кодира неће имати проблема с проналаском плаћеног посла.

Извор: Телеграм

Седам разлога због којих је Виндовс 95 и данас важан

Виндовс (изворно: Windows)  оперативни системи увели су велику револуцију у дигитални свет, а Виндовс 95 свакако је једна од најважнијих верзија. У продаји се нашао први пут на данашњи дан пре 21 годину, а звук подизања система ће увек остати препознатљив.

Фотографија: Скот Шилер/ Фликр

Иако није био први Виндовс оперативни систем, за многе је управо Виндовс 95 био систем први помоћу којег су користили интернет или на ком су почели да играју игрице.

Захваљујући њему, на данашњим рачунарима постоје бројне важне опције.

Старт мени

Виндовс 95 је била прва верзија Виндовса која је имала Старт мени преко којег смо брже долазили до разних апликација и докумената. Касније се развијао, нестајао, али га у Виндовс 10 оперативном систему поново има.

Таскбар

Трака са алатима која се, уз Старт мени такође први пут појавила на Виндовс 95 систему подстакла је прави мултитаскинг и пребацивање са једне на другу између апликација које су радиле у исто време.

Дужа имена датотека

Данас уопште размишљамо о томе како ћемо назвати датотеку, али корисници првих рачунара сећају се да је њихов назив могао да има највише осам знакова. Са Виндовс 95 системом се та граница повећала на 255 знакова и омогућила приличну слободу.

Интернет

Глобална мрежа имала је само четири године, а рачунари с Виндовс 95 оперативним системом били су први који су омогућавали приступ интернету.

Плуг анд Плаy

Спајање разних уређаја попут камера или штампача некад је захтевало гомилу времена и живаца, али Виндовс 95 је увео ‘плуг анд плаy’ принцип по којем само треба прикључити уређај – систем ће се побринути за све остало.

Игре

Промена у раду Виндовса омогућила је и захтевније и графички атрактивније игре и ДирецтX тако да многи управо Виндовс-у приписују признања за подстицај индустрије која доноси милијарде.

Десктоп

Радна површина и различит изглед за сваког корисника донели су слободу, али и олакшали коришћење рачунара.

Виндовс 95 је сада досптупан и на Аппле-овом паметном сату и на интернет прегледачима.

Извор: интернет портал “24sata.hr”

Потребно одредити стратешке циљеве у ИТ заједници

Једна од ствари коју би можда могли да урадимо као ИТ заједница је да одредимо који су нам стратешки циљеви и да можда креирамо више кадрова у областима које ће бити просперитетне у наредних 10 или 20 година”, навео је Божиновић гостујући у Дневнику РТС-а.

Истакао је да је компанија “Фрејм” глобална компанија са партнерима широм света и да је устаљена пракса у последњих пет или десет година да компаније које настану на разним местима некако заврше са својим главним одељењем у Калифорнији.

“Разлог за то је велика концентрација квалитетних људи са искуством који су већ урадили сличну ствар”, рекао је Божиновић.

Додаје да се тренутно налазимо у процесу праве револуције.

“Првих 20-25 година ИТ-а су се компаније организовале да користе рачунаре на нама свима познат начин. Свако има рачунар, свако има лаптоп. Сад долази до неке следеће итераиције свега тога и то су клауд технологије. Тренутно, било шта што има везе са клаудом, инжињер за инфраструктуру, бекенд инжењер, неко ко се бави обрадом података на великој скали може да буде сигурљан да ће имати квалитетан посао у наредних пар деценија”, истиче Божиновић.

Верује да нама не фале само ИТ програмери већ сматра да би ИТ требало да постане нормалан део живота за све људе.

“Било да се радо о јавној управи, куповини… Ту постоји потреба за људима који довољно разумеју ИТ али сами не програмирају. У стању су да те производе подржавају и објашњавају како они раде неким другим људима који су за то мање склони”, каже Божиновић и додаје да би информатика требало у школама да се учи од првог разреда основне школе.

“Фрејм” је компанија која омогућава да сав софтвер који је у последњих 15 или 20 година био коришћен на рачунарима пређе у клауд и да може да се користи са било којег рачунара, истовремено с неког таблета или телефона.

“Тренутно смо у фази преласка на неку другу ИТ револуцију у којој се сви ти сервиси преласком у клауд много лакше дистрибуирају и компаније које их користе постају продуктивније”, истиче Божиновић.

Наводи да компанија има одељак у Србији са тимомо од укупно 45 људи. Како је рекао, на нивоу Управног одбора је донета одлука да се значајно повећа инвестиција у Србији.

“У следећих 18 месеци очекујемо да запослимо педесетак стручњака. То би били програмери али истовремено људи који би се бавили производом и подршком корисника”, каже Божиновић.

Извор: РТС