У технолошкој заједници последњих дана води се жива расправа након тврдњи да Microsoft ограничава или блокира преузимање појединих ISO фајлова за Виндовс 11, посебно када се приступа преко алата трећих страна као што је Руфус(енг. Rufus). Према наводима програмера и корисника, проблеми се најчешће јављају код тестних верзија система, где сервери у одређеним ситуацијама одбијају захтеве или привремено ограничавају приступ.
Ова тема брзо је постала једна од главних на форумима и друштвеним мрежама, јер многи ИТ професионалци користе директне ISO слике у свакодневном раду. Корисници пријављују различита искуства — од повремених грешака при преузимању до порука које указују на ограничења са серверске стране.
Из тима који стоји иза Rufus-а наводе да овакво понашање делује као резултат нових правила на инфраструктури за дистрибуцију, а не као случајан квар. Према њиховом мишљењу, могуће је да компанија покушава да усмери кориснике ка званичним каналима и алатима за инсталацију, где има већу контролу над процесом.
Реакције заједнице су подељене. Док једни сматрају да је реч о логичном потезу ради безбедности и контроле, други упозоравају да би ограничења могла отежати рад напредним корисницима, администраторима и ентузијастима који се ослањају на флексибилност алата трећих страна. На појединим технолошким форумима могу се видети коментари да би овакве мере могле закомпликовати тестирање нових верзија система у лабораторијским условима.
Према доступним информацијама, стабилне верзије оперативног система и даље су доступне без већих потешкоћа, док се проблем углавном односи на Инсајдер (енг. Insider) билдове. Ипак, сама чињеница да су корисници приметили промене довољна је да покрене питања о будућој политици дистрибуције.
Поједини стручњаци истичу да би у позадини могле бити безбедносне мере усмерене на спречавање злоупотреба или прекомерног оптерећења сервера. Други, пак, сматрају да је могуће да компанија постепено мења начин на који жели да корисници приступају инсталационим фајловима.
За сада нема детаљног званичног објашњења које би потврдило да ли је блокада намерна или је у питању техничка промена. До тада, корисницима се саветује да користе проверене изворе и прате нове информације, јер би развој ситуације могао утицати на начин преузимања и инсталације система у наредном периоду.
Франшиза Килинг Флор(енг. Killing Floor) започела је као скроман, али изузетно амбициозан пројекат који је временом израстао у један од најпрепознатљивијих кооперативних ЕфПиЕс(енг. FPS – First Person Shooter) серијала. Комбинација хорор атмосфере, немилосрдних таласа непријатеља и снажног фокуса на тимску игру донела је серијалу верну базу играча који цене директну, адреналинску акцију без сувишних компликација. Свако ново издање покушава да задржи тај препознатљив идентитет, уз постепено техничко и механичко унапређење.
Killing Floor 3 представља најновије поглавље ове култне франшизе и наставља тамо где су претходници стали — у срцу хаотичне борбе против хорди немилосрдних створења. Игра остаје верна својим коренима, али истовремено уводи модерније механике и визуелна побољшања која имају за циљ да освежe формулу. Резултат је искуство које у најбољим тренуцима нуди чисту акцију, али и повремено открива слабости у изведби.
Радња је смештена у мрачну, дистопијску будућност, деценијама након претходних догађаја. Мегакорпорација „Хорзине“ наставља са својим неетичким експериментима, стварајући биолошке монструме познате као Зедови. Свет је на ивици колапса, а играчи преузимају улогу припадника групе НајтФол(енг. Nightfall), чији је задатак да зауставе ширење ове претње. Прича у Killing Floor 3 служи пре свега као оквир за акцију и не покушава да буде дубоко наративно искуство. Наративна позадина присутна је кроз дијалоге и окружење, али фокус је јасно стављен на преживљавање и борбу, што ће већини фанова серијала бити сасвим довољно.
Основу игре чини добро познати систем борбе против таласа непријатеља, самостално или у кооперативном режиму до шест играча. Сваком мечу претходи избор специјалисте, од којих сваки има јединствене способности, стил борбе и пут напредовања. Овај систем омогућава различите приступе и подстиче тимску координацију. Борбе су брзе, хаотичне и изузетно бруталне, уз нагласак на прецизан нишан и правилно коришћење способности. Нове механике кретања, попут брзих избегавања и већег степена мобилности, доприносе динамици, али балансираност појединих оружја и вештачка интелигенција противника повремено знају да делују недорађено. Упркос томе, основни осећај самог пуцања остаје снажан и задовољавајућ.
Killing Floor 3 користи Анрил Енџин 5(енг. Unreal Engine 5), што се види кроз детаљне моделе ликова, импресивне ефекте осветљења и изразито реалистичне, крваве анимације. Дизајн непријатеља је један од визуелних адута игре и често оставља снажан утисак. Ипак, уметничка дирекција није увек уједначена. Поједине мапе делују тамно и визуелно слично, а на неким системима могу се приметити падови перформанси. Графика је импресивна када све ради како треба, али још увек има простора за додатну оптимизацију.
Звучна слика игре ослања се на агресивну, метал оријентисану музику која одлично прати хаос на екрану. Током интензивних борби, музика појачава осећај хитности и адреналина, што је један од заштитних знакова серијала. Звучни ефекти оружја и противника су углавном квалитетни, али микс понекад делује неуједначено. У појединим ситуацијама важни аудио сигнали могу да се изгубе у буци, што благо утиче на урањање у игру.
Системски захтеви – Killing Floor 3
Ово су најнижи захтеви на којима игра треба да ради, углавном на нижим графичким подешавањима:
Оперативни систем: Windows 10 64-bit
Процесор: AMD Ryzen 5 2600 или Intel Core i7-4790
Радна меморија: 16 GB
Графичка картица: NVIDIA GeForce GTX 1060 или AMD Radeon RX 480 (појачано захтева минимум 6 GB VRAM)
Дајрект Икс: Верзија 12
Складиште: SSD са ~20–30 GB слободног простора
Стабилна интернет веза (за мултиплејер)
Препоручени системски захтеви
Ово су захтеви на којима игра ће радити много стабилније и лепше, обично на средњим до високим подешавањима:
Оперативни систем: Windows 11 64-bit
Процесор: AMD Ryzen 7 7700X или Intel Core i7-12700K (или i7-9700K)
Игра Killing Floor 3 је доступна на следећим системима:
ПиСи преко Стима(енг. Steam) и Епик Гејмс Стора(енг. Epic Games Store)
Плејстејшн 5 (енг. PlayStation 5)
ИксБокс Серије Икс/Ес(енг. Xbox Series X/S)
Постоји пуна подршка за крос-платформско играње, што омогућава да играчи на различитим платформама играју заједно.
Приказ из игре:
фотографија 1 – приказ из игрефотографија 2 – приказ из игрефотографија 3 – приказ из игрефотографија 4 – приказ из игрефотографија 5 – приказ из игре Фотографије преузете са: https://ign.com/
Killing Floor 3 је игра која у свом језгру нуди управо оно што фанови очекују — интензивну, кооперативну акцију препуну крви, хаоса и непрекидне борбе за опстанак. Када се игра у друштву, њени квалитети највише долазе до изражаја. С друге стране, техничке неравнине, ограничена разноликост садржаја и повремени проблеми са балансом спречавају је да у потпуности испуни свој потенцијал. Killing Floor 3 је солидно и забавно искуство, са јасним основама за будућа унапређења, али у тренутном стању више представља сигуран корак напред него праву револуцију у серијалу.
Уколико имате неку сугестију или питање у вези са конфигурацијом саме игре, можете нас контактирати путем електронске поште или контакт телефоном.
Blades of Fire(енг. Сечива ватре) је акционо-авантуристички АрПиЏи(енг. RPG – Role Playing Game) који је развио шпански студио „МеркјуриСтим“(енг. MercurySteam), а издао 505 Games.
Радња игре смештена је у мрачан фантази свет у коме је метал, основа цивилизације и ратовања, али једини изузетак је краљица која користи древну магију и тиме држи свет под својом контролом. У улози сте Арана де Лире, ратника који поседује моћан митски чекић захваљујући коме може да кује ново оружје. Уз њега је и Адсо, млад и знатижељан научник који бележи све што се дешава и служи као наративна подршка током авантуре. Иако прича има занимљиву поставку и солидан потенцијал, њена реализација често делује површно. Ликови су слабо разрађени, а дијалози не остављају снажан емоционални утисак.
Гејмплеј је централни и најјачи део игре Blades of Fire, али уједно и онај који ће највише поделити играче. Борба комбинује елементе солслајк (енг. soulslike) жанра са директнијим акционим приступом. Сваки сукоб захтева стрпљење, позиционирање и пажљиво праћење непријатељских напада. Не можете се ослонити на безглаво притискање дугмади — игра вас приморава да учите шаблоне напада, користите блокове, избегавање и контранападе у правом тренутку. Најоригиналнији елемент игре је систем ковања оружја. Ви не добијате готове мачеве и секире, већ сами одлучујете о облику, материјалу и балансу оружја. Ове одлуке директно утичу на снагу, издржљивост и ефикасност у борби, што уноси дубину и стратешки слој који ретко виђамо у овом жанру. Свет игре је полуотворен и често ћете се враћати у већ посећене области како бисте откључали нове пролазе или тајне. Овакав приступ награђује стрпљиве играче, али може бити фрустрирајућ за оне који воле јасну и линеарну структуру. Визуелно, Blades of Fire има препознатљив мрачни фантази стил. Окружења су детаљна — од запуштених тврђава и мрачних шума до мистичних подземних пролаза. Атмосфера је један од најјачих адута игре. Ипак, анимације ликова и борбе понекад делују круто и мање полирано у поређењу са највећим насловима данашњице. Игра изгледа солидно, али не поставља нове визуелне стандарде.
Системски захтеви за ПиСи: Минимални захтеви:
Слободан простор: 54 GB
Оперативни систем: Windows 10
Процесор: Intel Core i5 или AMD Ryzen 5
Радна меморија: 8 GB
Графичка картица: NVIDIA GTX 960 или AMD R9 380
Препоручени захтеви: (често подразумевају боље перформансе и глаткији фрејмрејт, посебно при вишим поставкама графике)
Процесор: Intel Core i7 или AMD Ryzen 7
Радна меморија: 16 GB
Графичка картица: NVIDIA RTX 2060 или еквивалент
ЕсЕсДе диск препоручен за брже учитавање
Доступност игре — платформе
Blades of Fire је доступна на следећим платформама:
Плејстејшн(енг. PlayStation 5)
ИксБокс Серије Икс/Ес(енг. Xbox Series X/S)
ПиСи(Windows)
Приказ из игре:
фотографија 1 – приказ из игрефотографија 2 – приказ из игрефотографија 3 – приказ из игрефотографија 4 – приказ из игрефотографија 5 – приказ из игре Фотографије преузете са: https://www.rpgfan.com
Blades of Fire је игра која јасно зна шта жели да буде, али не успева увек у потпуности да оствари свој потенцијал. Ако волите изазовне борбе, тактички приступ и дубок систем израде оружја, овај наслов може вам пружити сате задовољства. С друге стране, ако од игре очекујете снажну причу, незаборавне ликове и врхунску презентацију, могуће је да ћете остати равнодушни. Ово је игра за стрпљиве и посвећене играче, која награђује труд, али не прашта површност.
Уколико имате неку сугестију или питање у вези са конфигурацијом саме игре, можете нас контактирати путем електронске поште или контакт телефоном.
Римеч(енг. „Rematch”) је спортска онлајн игра развијена од француског студија „Слоклеп“(енг. Sloclap), познатог по акционим насловима. Rematch је радикално другачији од традиционалних фудбалских симулатора. Уместо класичних правила, мечеви се играју 5 на 5 у виртуелним аренама без офсајда, прекршаја и пауза. Играч контролише по једног фудбалера из трећег лица, и може да учествује у нападу, одбрани али и да преузме улогу голмана. Ово поставља акценат на индивидуалне вештине, контролу лопте, тачност додавања и шутева, као и на тимску координацију.
Гејмплеј Гејмплеј је брз и хаотичан, што често подсећа на аркадне спортске игре попут „Рокет Лиг“(енг. Rocket League), али са фудбалским фокусом. Игра је дизајнирана тако да буде забавна и приступачна, али са високим техничким захтевима када је у питању тимска игра и синхронизација. Међутим, критике које долазе од играча указују да је баланс механика, колизија лопте и неки анимациони аспекти још увек недовољно развијени, што може утицати на свеобухватни доживљај током меча.
Графика и визуелни идентитет Графички Rematch нуди живописан, футуристички стил арена на којима се мечеви одигравају. Дизајн окружења је модеран, а визуелни ефекти доприносе динамици и енергији игре без претеране тежине на реализам. Оваква презентација савршено одговара аркадном духу игре, уместо да настоји да имитира прави фудбал. Тим програмера је користио Анрил Енџин 5(енг. Unreal Engine 5), што омогућава добар ниво детаља и глатке анимације, мада системски захтеви и даље могу да представљају изазов за неке конфигурације рачунара.
Звук и музика Систем звука у Rematch доприноси утисцима са терена. Ефекти удара лопте, публике и коментари у позадини добро прате брзи ритам игре. Посебну пажњу привлачи звучна подлога (Тематска музика из игре) коју је компоновао Реми Галего додавајући енергичан музички фокус мечевима.
Укупни аудио ефекти су добро усклађени са аркадном природом игре, иако је коментарски елемент ограничен у односу на класичне фудбалске наслове.
Системски захтеви За играње Rematch на ПиСи платформи потребно је следеће:
Минимални захтеви:
Виндовс 10 / Виндовс 11
Процесор: AMD Ryzen 5 3400G или Intel Core i5-9400
Ови захтеви осигуравају оптималан рад игре и стабилан фрејмрејт, посебно у већим мечевима.
Доступност и платформе Rematch је доступан на ПиСи-ју (Steam и Epic Games Store), Плејстејшн 5(енг. PlayStation 5) и ИксБокс Серије Икс/Ес(енг. Xbox Series X/S), а такође је део Икс Бокс Гејм Пас(енг. Xbox Game Pass) понуде, што је допринело великом броју играча у првим данима након лансирања.
Важно је напоменути да у време лансирања крос-плеј функционалност није била доступна, иако је најављена. Развојни тим је касније званично објаснио да је функционалност одложена због техничких проблема и да је у плану за будуће исправке.
Приказ из игре
фотографија 1 – приказ из игрефотографија 2 – приказ из игрефотографија 3 – приказ из игрефотографија 4 – приказ из игре
Закључак Rematch представља необичан, забаван и освежењеан приступ фудбалској игри, са фокусом на акцију, тимску сарадњу и брзе мечеве. Графика и аудио подршка добро праће динамику игре, а доступност на више платформи чини је лако доступном за различите типове играча. С друге стране, игра још увек трпи проблеме који укључују нестабилан мултиплејер, недостатак крос-плеј режима при лансирању и неке механике које захтевају даљи развој. Уз потенцијал за будуће исправке и додатни садржај, Rematch има снажан темељ, али тренутно делује као платформа са много обећања која још није у потпуности реализована. Уколико тражите нешто што уноси свеж ветар у фудбалске игре и желите динамичну, тимски оријентисану аркаду, Rematch вреди пробати. За играче који очекују стабилан, класичан симулатор или потпуно технички испечен наслов, можда ће требати сачекати будуће исправке и надоградње.
Уколико имате неку сугестију или питање у вези са конфигурацијом саме игре, можете нас контактирати путем електронске поште или контакт телефоном.
Ако сте мислили да је RoboCop завршио посао у Rogue City-ју — преварили сте се. „Недовршен посао”(енг. Unfinished Business) доноси још метала, још експлозија и још немилосрдне правде у свету где криминал никад не спава. Ово није класичан ДиЕлСи који се одигра за викенд и заборави, већ самостална акциона целина намењена фановима старе школе ЕфПиЕс(енг. First Person Shooter – FPS) жанра и култне RoboCop франшизе.
Гејмплеј – споро, тешко и брутално(како и треба) RoboCop се не креће брзо, не скаче као нинџа и не прави акробације — и баш у томе је чар. Сваки корак има тежину, сваки метак осећај снаге. Пуцање је директно, сирово и изузетно задовољавајуће, посебно када “Auto-9” почне да чисти просторију од плаћеника. Unfinished Business додаје ново оружје попут Крајо Кенона(енг. Cryo Cannon-а), који уноси тактички елемент у борбу, као и нове типове непријатеља — од дронова до оклопљених елитних јединица. Посебан плус су сегменти у којима играте као Алекс Марфи пре трансформације, али и моменти где преузимате контролу над ED-209, што је чист угођај фановима и функционише изненађујуће добро. И да — да, има понављања. Али ако волите класичне FPS игре без превише компликованих система, ово ће вам бити баш комфорна зона.
Графика – мрачна будућност, бетон и неон! Графика није технолошки врх индустрије, али „атмосфера носи све”. „ОмниТауер”(енг. „OmniTower”) изгледа као савршено место за RoboCop хаос: тесни ходници, неонска светла, индустријски амбијенти и дистопијски шмек који подсећа на старе филмове. Постоји присутност ситних техничких проблема, повремених багова и падова перформанси, али ништа што озбиљно квари искуство. Ово је игра која се више ослања на стил него на чисту графичку силу.
Музика и звук Звучни дизајн је један од јачих адута игре. „Ватра” одјекује тешко и моћно, експлозије имају „ударац“, а музика је мрачна, синтетичка и у потпуности у духу франшизе. Посебна посластица је глас RoboCop-а — дубок, хладан и аутентичан, што додатно појачава урањање у улогу металног чувара закона.
Платформе и доступност Игра је доступна на:
ИксБокс Серије Икс/Ес(енг. Xbox Series X/S)
ПиСи(енг. PC (Steam))
Плејстејшн 5(енг. PlayStation 5)
Напомена: Није вам потребна оригинална верзија игре како бисте били у могућности да играте овај ДиЕлСи. Можете је купити као засебну игру, инсталирати и спремни сте за акцију!
Са овом конфигурацијом могуће је играти у 1080p или 1440p резолуцији, на високим до ултра подешавањима, уз 60 фрејмова по секунди или више, у зависности од подешавања.
Приказ из игре
фотографија 1 – приказ из игрефотографија 2 – приказ из игрефотографија 3 – приказ из игрефотографија 4 – приказ из игрефотографија 5 – приказ из игре Фотографије преузете са: https://adria.ign.com/
Закључак RoboCop: Rogue City – Unfinished Business представља пажљиво осмишљену самосталну целину која се пре свега обраћа дугогодишњим љубитељима RoboCop франшизе. Игра не покушава да редефинише жанр нити да уведе револуционарне механике, већ се ослања на проверену формулу: спору, тешку и бруталну FPS акцију, јаку атмосферу и верност оригиналном материјалу. Иако се у појединим сегментима осећа извесна једноличност, а техничка изведба није без мана, целокупно искуство остаје јако забавно. Додатни садржај, ново оружје и кратки наративни сегменти доприносе осећају заокружене целине, без потребе за познавањем основне игре. За играче који цене класичан приступ пуцачинама и који траже аутентичан RoboCop доживљај, Unfinished Business испуњава очекивања. Ово је наслов који зна своју публику и не одступа од онога што је чинило оригинал привлачним — што га чини солидним избором за фанове и љубитеље старе школе FPS игара.
Уколико имате неку сугестију или питање у вези са конфигурацијом саме игре, можете нас контактирати путем електронске поште или контакт телефоном.
„clair-obscur“ на француском језику значи „светло–тамно“ а његова „Експедиција 33“ је наслов који се не уклапа у типичне АрПиЏи (енг. Role Playing Game – RPG) шаблоне. Реч је о дубоко емоционалном, стилски јединственом искуству које комбинује уметнички израз са бруталношћу борбе и егзистенцијалним питањима. Француски студио Сендфол Интерактив(енг. Sandfall Interactive) испоручује не само игру, већ и уметничко дело, где сваки елемент има своју тежину — од дизајна света до најмањег трзаја у борби.
Игра је смештена у фантастичну верзију Француске, у којој „Сликарка“ сваке године насумично брише људе са лица земље, уписујући број на монолит. Сада је тај број – 33. Група младих хероја, последња генерација човечанства, одлучује да крене у експедицију како би зауставила судбину која се годинама не мења.
Главни ликови – Анри, Сијел, Густав, Маел, Луна и други – носе са собом не само наоружање већ и трауме, страхове и питања на која можда не постоје одговори. Причу покреће егзистенцијална неизвесност, али и снажна нада да се драма људског рода може променити.
Највеће изненађење игре је борбени систем. На први поглед, делује као класичан RPG, али са сваким новим сукобом открива се слој више:
Активна одбрана и напад: временски тачно блокирање, избегавање, и контраударци дају борби интензитет акционих RPG-јева.
Комбиновање способности: сваки лик има посебан сет вештина, а прави резултати долазе тек када се науче синергије између њих.
Пиктос и Лумина систем: омогућава развој вештина и утиче на приступ борбама — да ли ћеш играти дефанзивно, офанзивно, или балансирано?
Борбе нису само механичке — оне су визуелно спектакуларне, пуне светлосних и звучних експлозија, које не губе ни на читљивости ни на функцији.
Оно што издваја Експедицију 33 од свих игара у жанру је њен визуелни стил. Свет је изграђен као да је насликан четком импресионисте: са израженим бојама, измаглицама, плутајућим платформама и архитектуром која као да не припада једном времену.
Сваки кадар је као слика из изложбе — од урбаних пејзажа до постапокалиптичних рушевина. Анрил Енџин 5 (енг. Unreal Engine 5) овде заиста показује свој пуни потенцијал.
Звучни дизајн у игри је више од пратње – он је емоционални наратив. Музика се мења у складу са психичким стањем ликова, а звучни ефекти у борби појачавају напетост. Најупечатљивије су нежне пијанистичке мелодије које се претварају у оркестарску експлозију током епских тренутака.
Приказ из игре:
фотографија 1 – приказ из игре фотографија 2 – приказ из игрефотографија 3 – приказ из игрефотографија 4 – приказ из игрефотографија 5 – приказ из игре Фотографије преузете са: https://ign.com/
Игра је доступна на следећим платформама:
PC (Steam, Epic Games Store, Xbox App – укључујући Game Pass)
Xbox Series X|S
PlayStation 5
Системски захтеви за ПиСи (PC):
Минимално:
Процесор: i7‑8700K / Ryzen 5 1600X
Графичка картица: GTX 1070 Ti / RX Vega 56
Радна меморија: 8GB
ЕсЕсДе: 55GB
Препоручено:
Процесор: i7‑11700K / Ryzen 7 5800X
Графичка картица: RTX 3060 Ti / RX 6800 XT
Радна меморија: 16GB
ЕсЕсДе: 55GB (обавезно)
Закључак: Clair Obscur: Expedition 33 није игра за свакога — захтева стрпљење, пажњу и спремност на емотивно путовање. Али за оне који желе више од „кликни и победи“, добиће RPG искуство које се памти. Игра која спаја поезију, бол, стратегију и визуелну магију — ретка звер у савременом гејмингу.
Уколико имате неку сугестију или питање у вези са конфигурацијом саме игре, можете нас контактирати путем електронске поште или контакт телефоном.
После вишегодишњег одсуства са гејмерске сцене, Индијана Џоунс се враћа у великом стилу са „Indiana Jones and the Great Circle“. У продукцији студија „МашинГејмс“ (енг. MachineGames), познатог по „Вулфенштајн“ (енг. Wolfenstein) серијалу, ова игра доноси динамичну мешавину акције, загонетки и истраживања, смештених у амбијентима који подсећају на златно доба авантуристичког филма.
Играч преузима улогу младог Харисона Форда у епизоди која се хронолошки смешта између догађаја из филмова „Освајачи изгубљеног ковчега“ и „Последњи крсташки поход“. Играч ће се наћи у комбинацији првог и трећег лица у току игре, чиме се добија на динамици у борби и прецизности при истраживању. Бич служи не само за борбу, већ и као средство за љуљање, пењање и откључавање нових путева. Визуелно, „Велики круг“ користи предности модерних хардвера – од Реј Трејсинг-а (енг. Ray Tracing), светлосних ефеката до изузетно детаљних локација као што су Ватикан, Хималаји и древни храмови. Ликови делују веродостојно, а звук и музика додатно појачавају утисак као да сте у интерактивном филму.
Игра није лака за покретање на слабијим рачунарима, па би минимални системски захтевни изгледали овако:
Процесор: Intel i7-10700K / Ryzen 5 3600
Графичка картица: RTX 2060 SUPER / RX 6600
РАМ: 16 ГБ
Простор: 120 ГБ ЕсЕсДе
Оперативни Систем: Видвос 10
Реј Трејсинг подршка је обавезна
Препоручена и „ултра“ подешавања захтевају врхунске компоненте као што су „RTX 3080Ti“ или чак 4080 за 4K-а резолуцију и потпуно уживање у графици.
Индијана Џоунс и Велики круг је доступан за:
ИксБокс Серије Икс/Ес (енг. Xbox Series X|S)
ПиСи – Стим(енг. Steam) и Мајкрософт Стор(енг. Microsoft Store)
Плејстејшн 5 (енг. PlayStation 5)
Игра није изашла за старе генерације конзола нити Нинтендо Свич (енг. Nintendo Switch), чиме је фокус усмерен ка модерном хардверу и искуству без компромиса.
Приказ из игре
фотографија 1 – приказ из игрефотографија 2 – приказ из игрефотографија 3 – приказ из игрефотографија 4 – приказ из игрефотографија 5 – приказ из игрефотографија 6 – приказ из игре Фотографије преузете са: https://adria.ign.com
„The Great Circle“ је више од обичне акционе игре – она је нека врста дигиталне части Индијани Џоунсу. Са одмереном дозом носталгије, али и савременим механикама, успева да испоручи квалитетну, филмски вођену авантуру. Ако сте љубитељ старих филмова, волите загонетке и интерактивну нарацију, ова игра је прави повратак у доба када је авантура значила нешто више.
У случају било каквих питања или сугестија везаних за конфигурацију игре, можете нам се обратити путем електронске поште или помоћу контакт телефона.
Љубав и паралелни светови: Зашто „It Takes Two“ није само игра — већ терапија у двоје Замисли да се свађаш са партнером толико жестоко да вас универзум претвори у играчке. Не, ово није Пиксар — ово је „It Takes Two“, креативна експлозија из студија „Хејзлајт“ (енг. „Hazelight“) којио је направио један од најемотивнијих кооперативних наратива у историји игара. Када се брак распадне, машта преузима! Коди и Меј су брачни пар на ивици развода. Њихова ћерка, тужна због породичних сукоба, пожели да се њени родитељи помире. Њене сузе које су пале на две играчке магично су учиниле да се њихове душе претворе у баш те фигуре. Тако почиње невероватна авантура кроз светове који симболишу сваки кутак њиховог нарушеног односа. Не ради се овде о класичној љубавној причи. Ово је игра о комуникацији, о прихватању, компромису и расту. Без усиљене драме — али са довољно емоција да ти се и током платформер скокова провуче кнедла у грлу.
Оно што „It Takes Two“ ради маестрално јесте генијална разноликост у гејмплеју. Свако поглавље мења механику: у једном тренутку користиш ексере и чекић за сарадњу, у другом летиш веверициним авионом, у трећем управљаш временом и клоновима. И ништа од тога није рециклирано.
Ова игра не може да се игра соло. Или у двоје — на каучу или онлајн. Али зато када играте, осећате се као тим. Зависите једно од другог, не само за напредовање већ и за успех. Играчко искуство је као брачна терапија с контролером у руци.
Сваки ниво је визуелна посластица, али и метафора. Играте се у башти као у детињству, пливате у канализацији као унутар потиснутих емоција, па чак се борите и у црквици љубави против… гњецавог књиговође љубави по имену др. Хаким.
Светови су пуни боја, фантазије и чудних механизама који никад не изгледају исто. Игра уме да буде и топла и мрачна, и смешна и озбиљна — али увек визуелно шармантна као анимирани филм. Гласовна глума је на високом нивоу, са пуно емотивних нијанси. Дијалози нису сувопарни — понекад ће те натерати да се насмејеш, понекад да се замислиш. Музика прати ритам сваке сцене — од епске до интимне — и у томе игра прецизно погађа емоционалне жице.
It Takes Two је доступна на следећим платформама:
ПиСи (Стим, ИЕј Апликација, Епик Гејмс Стор)
Плејстејшн 4 (енг. „PlayStation 4“)
Плејстејшн 5 (енг. „PlayStation 5“)
ИксБокс Уан (енг. Xbox One)
ИксБокс Серије Икс/Ес (енг. Xbox Series X/S)
Нинтендо Свич (енг. Nintendo Switch (портована верзија са прилагођеном графиком))
Системски захтеви игре за ПиСи (Виндовс)
Минимални:
Оперативни Систем: Виндовс 8.1 / 10 (64-бита)
Процесор: Intel Core i3-2100T или AMD FX 6100
РАМ: 8 ГБ
Графичка картица: NVIDIA GeForce GTX 660 или AMD R7 260x
ДиректИкс: Верзија 11
Простор на диску: 50 ГБ
Препоручени:
Простор на диску: 50 ГБ
Оперативни Систем: Виндовс 10 (64-бита)
Процесор: Intel Core i5 3570K или AMD Ryzen 3 1300x
РАМ: 16 ГБ
Графичка картица: NVIDIA GeForce GTX 980 или AMD R9 290X
ДиректИкс: Верзија 11
Приказ из игре:
фотографија 1 – приказ из игрефотографија 2 – приказ из игрефотографија 3 – приказ из игрефотографија 4 – приказ из игре Фотографије преузете са: https://www.gematsu.com
Закључак: „It Takes Two“ није само иновација у кооперативном гејмингу. То је искуство које захтева поверење, стрпљење и сарадњу. Није важно да ли је играте са партнером, братом или пријатељем — научиће вас нечем вредном: да је за успех потребно двоје, али да једнако морају да желе да се разумеју.
Уколико имате неку сугестију или питање у вези са конфигурацијом саме игре, можете нас контактирати путем електронске поште или контакт телефоном.
Капком (енг. Capcom) је поново покренуо ланац ловачке еуфорије, овог пута са „MonsterHunter: Wilds“, игром која балансира између традиције серијала и модернијег приступа у нарацији и игривости. Са новим ликовима, проширеним светом и освеженим системом борбе, овај наслов покушава да се приближи широј публици, али не без одређених изазова. За разлику од претходних наслова, Monster Hunter Wilds уводи дубљу и личнију причу, усредсређену на лик по имену Ната. Њена мотивација, унутрашње борбе и однос са околином представљају нову димензију у серијалу који је раније више фокус стављао на акцију него на карактере. Прича не само што покреће играча кроз кампању, већ ствара емотивну везу која је до сада била ретка у Monster Hunter франшизи.
Срж игре остаје иста – лов на огромна чудовишта, прикупљање ресурса и израда опреме. Међутим, приметне су одређене промене у балансу тежине. Игра делује приступачније новим играчима, са мање фрустрација, али то је изазвало подељена мишљења код ветерана који су навикли на бруталну прецизност серијала. Управљање је флуидније, борбе динамичније, али неки тврде да је осећај ризика и награде донекле ублажен.
Визуелно, игра је прави спектакл. Од снежних планина до пешчаних олуја у пустињи, окружење делује живо и богато детаљима. Дизајн чудовишта је и даље импресиван, а анимације у борби су реалистичне и стилски изузетне. Међутим, ова графичка раскош има своју цену – посебно на ПиСи платформи.
Иако игра изгледа сјајно, бројни корисници на ПиСи-у пријављују техничке проблеме. Од падова у перформансама до насумичних багова, чак и на јаким конфигурацијама игра не ради увек глатко. Ови проблеми су утицали на утиске многих играча и изазвали низ негативних рецензија на платформама као што је Стим (енг. Steam). На конзолама је ситуација знатно стабилнија, али оптимизација за све платформе остаје отворено питање.
И поред наведених проблема, Monster Hunter Wilds је покорио тржиште. Са преко 8 милиона продатих примерака у првих неколико дана, игра је поставила нове стандарде за Капком. У Јапану је постала најпродаванији Плејстејшн 5 наслов у физичком формату, што јасно говори о снажној бази фанова и привлачности серијала.
Monster Hunter Wilds је храбар корак у новом правцу. Игра доноси емотивнију причу, пријемчивији гејмплеј и визуелно фасцинантан свет, али се суочава са техничким препрекама које могу умањити укупно искуство, посебно на рачунарима. Ипак, за фанове серијала и новајлије који желе да закораче у свет лова на чудовишта, ово је авантура коју вреди доживети – макар након неколико закрпа.
Уколико имате неку сугестију или питање у вези са конфигурацијом саме игре, можете нас контактирати путем електронске поште или контакт телефоном.
Компанија Хонг Конг Комјуникејшнс(енг. Hong Kong Communications – HKC) најавила је лансирање првог монитора на свету који користи RGB Mini-LED позадинско осветљење, технологију која би могла значајно да унапреди квалитет приказа код ЕлЦеДе екрана. Премијера уређаја планирана је за јануар 2026. године, у оквиру сајма CES, где се традиционално представљају најважније иновације у области потрошачке електронике. За разлику од класичних Mini-LED решења, код којих се користе беле LED диоде у комбинацији са RGB филтерима на самом LCD панелу, RGB Mini-LED приступ подразумева да свака зона позадинског осветљења има засебне црвене, зелене и плаве LED изворе светлости. На тај начин се боја формира већ на нивоу позадинског осветљења, што омогућава знатно прецизније управљање спектром светлости који пролази кроз панел. Оваква архитектура доноси више техничких предности. Пре свега, омогућава шири колорни опсег и вернију репродукцију боја, јер се смањују губици који настају проласком светлости кроз филтере. Поред тога, локално затамњење постаје прецизније, што резултира бољим контрастом, дубљим црним тоновима и мање израженим „блуминг“(енг. blooming) ефектом око светлих објеката на тамној позадини. Још једна потенцијална предност RGB Mini-LED технологије је већа енергетска ефикасност, пошто систем може независно да контролише интензитет сваке основне боје унутар зоне осветљења, уместо да се ослања на јаку белу светлост која се касније „губи“ у филтерима. То може довести и до веће максималне осветљености, што је посебно важно за такозвани ХаДеЕр(eнг. High Dynamic Range – HDR) садржај. Иако „HKC” још увек није објавио конкретне спецификације као што су величина екрана, резолуција или број зона локалног затамњења, очекује се да ће монитор бити позициониран у премијум сегменту. Циљна група су професионалци који се баве обрадом фотографије и видеа, али и напредни гејмери који захтевају висок контраст, брз одзив и квалитетан HDR приказ.
Уколико се RGB Mini-LED технологија покаже поузданом у масовној производњи, она би могла да представља озбиљну алтернативу OLED екранима, нудећи сличан визуелни квалитет уз предности као што су већа осветљеност, дужи радни век и одсуство ризика од трајног задржавања слике.
